Историја КК Црвена звезда
50-те
Први руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео Мирко Аксентијевић-Бата. Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је целокупно своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и Небојша Поповић, па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде. Тих првих пар месеци кренуло се ни из чега. Прво је морало поправити терен, набавити кошеве, сашити дресове, набавити лопте... Али када је све то учињено, кренула је незадржива црвено-бела кошаркашка машинерија. Првих десет година постојања, представља златно доба КК Црвена звезда. Освојено је десет узастопних титула државног првака. Синоним за кошарку био је Мали Калемегдан, где је Звезда и играла у првим годинама свога постојања. Један од најчешћих гледаоца на трибинама био је и једини српски Нобеловац Иво Андрић, коме је нуђено да буде председник клуба.[1] Тадашњи тим био је предвођен неприкосновеном петорком: Небојша Поповић, Тулио Роклицер, Александар Гец, Ладислав Демшар и Срђан Калембер.
60-те
Десетогодишња доминација Звездиних кошаркаша окончана је 1956. године. Многи су покушавали да прекину доминацију Црвене звезде, али је то пошло за руком коначно екипи зрењанинског Пролетера. Наредних осам сезона од 1957. до 1964., шампионски примат преузеле су екипе ОКК Београда и љубљанске Олимпије које су се тих година смењивале на трону. У том периоду Црвена звезда је у потпуности изменила састав, поред играчког кадра, тренера Небојшу Поповића заменио јеАлександар Гец, а затим и Милан Бјегојевић. Резултати су били више него променљиви, од 3.места 1957.,1958., па до 8.места 1962. и 1963., да би опет били трећи 1964. Дакле, Звездини кошаркаши су за само пар година стигли од недодирљивог шампиона, до позиције да се у сезонамо 1962. и 1963. боре за опстанак. Ни наредне четири сезоне од 1965. до 1968. нису донеле велики резултатски успех, али су те године обележили кошаркаши Задра са три титуле, док је једном шампион била Олимпија. Био је евидентан напредак Звездиних кошаркаша, а полако је стасавала и једна нова генерација, коју су предводили Владимир Цветковић, Зоран Славнић, Љубодраг Симоновић, Драган Капичић. Коначно је у сезони 1968./69. освојена 11. шампионска титула. Те године су по два пута савладани тадашњи шампион Задар и вечити ривалПартизан. Титулу је након 14.година Звезди донела већ поменута генерација, у којој су били и Драгиша Вучинић и Иван Сарјановић, а са клупе их је предводио Милан Бјегојевић. Наредна сезона 1969./70. није донела одбрану шампионског трона, титула је у драматичној трци са Олимпијом и Југопластиком изгубљена, али је екипа по први ставио наступила у Купу европских шампиона. У 1.колу елитног такмичења елиминисана је екипа Спарте из Луксембурга (112:92 и 128:84), а у осмини финала избачен је и грчки Панатинаикос (91:66 и 75:83) и тиме је обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. Међутим, у конкуренцији ЦСКА из Москве, италијанског Игниса ја француског Асвела, није се могло више од последње четврте позиције.
70-те
Сезона 1970./71., када је шампионат у питању, завршена је на трећој позицији иза Југопластике и Локомотиве, али је зато освојен први трофеј у националном купу. Пут до трофеја је био више него тежак. У осмини финала декласиран је вечити ривал Партизан 103:71, у четвртфиналу тесна победа над Југопластиком 78:76, док је у борби за финале елиминисан КК Задар 89:72. Финале је одиграно у Љубљани, а Звезда је савладала домаћу Олимпију резултатом 82:70.
Наредна сезона 1971./72. била је најуспешнија у дотадашњој историји. У драматичној завршници првенства, црвено-бели су дошли до 12.шампионског трофеја. Црвена звезда и Југопластика су у регуларном делу првенства остварили идентичан скор од 17.победа и 5.пораза, тако да је о прваку одлучивала мајсторица. У одлучујућем мечу црвено-бели кошаркаши славили су са 75:70 и дошли до нове титуле. Поред овог успеха, пулени Братислава Ђорђевића остварили су и велики успех на међународној сцени. У оквиру Купа победника купова, црвено-бели су дошли до првог европског финала. У финалу противник је била италијанска екипа Симентала која је у неизвесној завршници ипак била успешнија и резултатом 74:70 дошла до победе.
Сезона 1972./73. није донела одбрану титуле, КК Раднички Београд је био за корак бољи, али је освојен други трофеј у националном купу. Редом су падали чачански Борац (89:86), београдски Раднички (90:79) и сплитска Југопластика (84:75). Велико финале одржано је у Загребу, резултатом 71:65, кошаркаши Црвене звезде савладали су Партизан. Такође, те сезоне забележен је и други наступ у Купу европских шампиона. У 1.колу холандски Левис фламингос је савладан резултатима 107:74 и 72:88, да би у борби за пласман у четвртфиналну групу Црвене звезде савладала албанску екипу Партизани резултатима 99:74 и 94:83. У групној Фази, црвено-бели су у конкуренцији Макабија (103:88, 102:113), Реал Мадрида (80:70, 77:74) и Симентала (74:80, 85:108) заузели другу позицију и пласирали се у полуфинале елитног такмичења. У борби за велико финале московски ЦСКА је био непремостива препрека. Армејци су славили оба пута 90:98 и 83:100, и заслужено се пласирали у борбу за титулу европског првака, али су у финалу поражени.
Наредна сезона 1973./74., остаје златним словима уписана не само у аналима КК Црвена звезда, већ и тадашње југословенске кошарке, јер је КК Црвена звезда остварио највећи дотадашњи успех, освојивши Куп европских победника купова. Све је почело са две победе против албанског представника 17. Нандори. Забележене су две победе 114:70 и 99:83. У другом колу, Француски Бањоле није био озбиљнији ривал. Резултатима 102:86 и 92:94, Црвена звезда се пласирала у четвртфиналну групу у којој је за противнике ЦСКА из Софије и италијанску Саклу. Против Бугара Звезда је имала половичан успех 80:72 И 81:88, док је Сакла оба пута савладана 93:86 И 88:87, и тиме су црвено-бели као први у групи обезбедили пласман у полуфинале. У борби за велико финале Звезда је морала да савлада шпански Естудијантес. Мадридски студенти сматрани су за фаворита, али су се са обе победе 104:85 и 79:74 Звездини кошаркаши пласирали у финале. У финалу копља су укрштена сачехословачком Збројовком. Свима је у глави идаље било финалу истог такмичења из сезоне 1971./72. у којој је Звезда поражена од италијанског Симентала, али је овога пута победом од 86:75, први европски клупски трофеј стигао у Београд. Велики међународни успех, црвено-белима су донели Ракочевић, Лазаревић, Сарјановић, Жугић, Капичић, Симоновић, Вучинић, Јовашевић, Славнић, Живковић и Пешић. Екипу је са клупе предводио легендарни професор Александар Николић. Те сезоне првенство је завршено на 3.месту иза неприкосновеног Задра и Југопластике, а у купу је пораз доживљен у финалу управо од домаће Југопластике, док је у полуфиналу тесно савладан вечити противник Партизан са 81:80.
Као освајач првог европског трофеја, кошаркаши Црвене звезде су у нову сезону ушли са жељом да и домаће трофеје врате на Мали Келамегдан. Првенство је ипак било недостижно, пошто је Задар још убедљивије дошао до нове титуле, али је зато остварен успех у купу Југославије. Црвена звезда се у нишком финалу реванширалаЈугопластици за претходни пораз и победом од 81:79 стигла је то трећег куп трофеја. На путу се успеха падали су Јасеница из Смедеревске Паланке (91:85), Раднички изСвилајнца (118:86), Партизан (102:100), новосадска Војводина (106:90) и до тада недодирљиви Задар (89:87). На међународној сцени, црвено-бели су бранили титулу уКупу победника купова. Као носилац трофеја Звезда је имала повлашћени статус и директно је жребана за четвртфиналну групну фазу. У конкуренцији белгијског Расинга (116:89, 94:98), ЦСКА из Софије (102:91, 75:72) и шпанског Хувентуда (97:79, 63:78), освојена је прва позиција и обезбеђен полуфинални двобој и то са Југопластиком. У два меча (81:63, 76:88) Звезда је била успешнија и пласирала се у ново финале. Екипа Спартака из Лењинграда је за нијансу у финалу била успешнија и резултатом 63:62 преузела трофеј.
Након тих успеха, КК Црвена звезда је у наредним сезонама бележила просечне резултате. У Сезони 1975./76. освојена је 5.позиција у првенству, а у купу је забележен пораз у 3.колу од ОКК Београда. Интересантан је податак да је КК Партизан у тој сезони дошао до свог првог клупског трофеја, док је Звезда имала укупно 16-(12.првенстава, 3.купа и један Куп победника купова).
У периоду од сезоне 1976./77. до сезоне 1979./80., клуб је за свој реноме бележио прилично лоше резултате. У првенству се налазио од 5. до 8.места, а у купу је испадао у 2. и 3.колу, док се 1977./78., пласирао у полуфинале.
80-те
Коначно је сезона 1980./81. донела нешто запаженији резултат. На домаћој сцени поново је остварен просечан резултат (5. Место и четвртфинале купа), али је успех остварен у Купу Радивоја Кораћа. У осмини финала савладан је грчки Спортинг (85:63, 72:69) и тиме је обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. У конкуренцији белгијског Андерлехта (90:91, 86:79), италијанске Ферареле (93:80, 92:88) и израелског Хапоела (128:102, 92:96) освојена је прва позиција и полуфинални двобој саХувентудом из Бадалоне. У оба сусрета (73:82, 85:109), Шпанци су били бољи и заслужено отишли у финале. Ову екипу са клупе је предводио Ранко Жеравица.
И наредна сезона 1981./82., била је као пресликана. У првенству је освојена трећа позиција и плеј-оф је окончан у полуфиналу против Цибоне, у купу је претрпљен пораз у осмини финала, али је у Купу Радивоја Кораћа Звезда поново стигла до полуфинала. У конкуренцији турског Ефес пилсена (103:82, 91:80), француског Аспа (106:93, 98:106) и италијанског Лато солеа (91:79, 82:84) Звезда је освојила прву позицију у четвртфиналној групи и обезбедила полуфинални двомеч. Противник је била екипаШибенке из Шибеника, која је у два меча (115:99, 83:101), ипак била успешнија и пласирала се у финале.
Сезона 1982./83. није била резултатски много успешна. Након четврте позиције у првенству и испадања од Шибенке у полуфиналу плеј-офа, неуспеха у полуфиналу националног купа од скопског Работничког, као и испадања у четвртфиналној групи Купа Радивоја Кораћа, Звезда је ипак стварала састав који су чинили Богосављев, Милићевић, Јанковић, Авдија, Жижић,, Николић, Радовић, a од кога се очекивало да поново донесе трофеје на Мали Калемегдан, и тај састав је уз мање корекције у домаћем првенству водио велике битке са загребачком Цибоном и сплитском Југопластиком, током даљих 80-их.
Резултатски успеси започели су у сезони 1983./84. У регуларном делу првенства освојена је друга позиција иза неприкосновене Цибоне. У плеј-офу Звездини кошаркаши нису имали већих проблема са Партизаном (2:0 у серији) и Задром (2:1) и са нестрпљењем се ишчекивало велико финале са Загрепчанима. Након победе Цибоне уЗагребу (78:76) и победе Звезде у Београду (87:79), уследила је фантастично узбудљива мајсторица у Загребу. Цибоси су били за нијансу спретнији и срећнији, и минималном победом 72:71 освојили шампионски пехар. Исте сезоне Црвена звезда је и на међународној сцени засијала. У Купу Радивоја Кораћа након белгијске екипе Вервије (89:73, 95:89) у осмини финала, црвено-бели су наступали у четвртфиналној групи. У конкуренцији француског Модерна (93:84, 82:79), италијанског Индесита (99:89, 83:97) и турског Езачибашија (104:94, 92:84), Црвена звезда је освојила прво место и пласирала се у полуфинале. У борби за финале Звезда је била успешнија од шпанске Сарагосе (130:100, 87:108). Нажалост, нови европски трофеј је измакао, пошто је у финалу бољи од момака у црвено-белим дресовима био француски Еланрезултатом 97:73.
Наредна сезона 1984./85. је била готово пресликана. Поново је заузета друга позиција у првенству, а у плеј-офу су након Будућности (2:1) и Задра (2:0) поново у финалу укрстили копља Звезда и Цибона. И поново је након два меча било 1:1 у серији и мајсторица је играна у Загребу. Цибона је славила резултатом 119:106 и освојила трофеј. У националном купу Звезда је заустављена од Работничког из Скопља у осмини финала, али је поново остварен запажен резултат у Купу Радивоја Кораћа. У четвртфиналној групи Звезда је стигла до првог места преко шпанског Ликора (100:84, 104:102), италијанског Џоли комбанија (100:82, 89:102) и израелског Хапоела (112:75, 88:80). Ипак, на путу за ново европско финале Звезда је заустављена на последњем степенику од италијанског Симака (99:100, 86:109).
Сезона 1985./86. донела је мањи резултатски пад. Заузета је тек осма позиција у првенству. У плеј-офу црвено-бели су опет елиминисани од Цибоне, овага пута у четвртфиналу, у националном купу Партизан је био бољи у 3.колу, а у европском Купу Кораћа у четвртфиналној групи заузета је друга позиција иза италијанског Диварезеа.
Коначан успех против Цибоне у плеј-офу КК Црвена звезда је забележио у сезони 1986./87. У полуфиналу су савладани загрепчани са 2:1 у серији, али је у великом финалу бољи био Партизан са две победе (73:78, 88:89).
Сезона 1987./88. остаје упамћена по новом европском успеху. Црвена звезда је у оквиру Купа Радивоја Кораћа поново заустављена у полуфиналу. У првој рунди елиминисан је Бешикташ (104:80, 114:75). У групној фази, и поред изузетно јаких противника (Асвел, Естудијантес, ПАОК) обезбеђена је прва позиција и полуфинални двобој са великим Реалом из Мадрида. Краљевски клуб је у оба меча био бољи (82:89, 72:81) и заслужено отишао у финале.
После још једне бледе сезоне (1988./89.), уследила је сезона 1989./90. у којој је Звезда поново засијала. Међутим, те године пуним сјајем засијала је и екипа сплитскеЈугопластике којој нико ни на старом континенту није могао ништа. У оба домаћа такмичења, Звезда и Југопластика су играли у самој завршници. У плеј-офу Сплићани су са 3:1 у серији дошли до трофеја (70:98, 69:67, 63:93, 91:113), док је у финалу националног купа које је одржано у Дубровнику, резултатом 79:77, Југопластика стигла до другог трофеја те године. Ипак, Финале купа је донело црвено-белима учешће у Купу победника купова.
Сезона 1990./91. била је последња сезона велике Југославије. Та сезона је донела и велики резултатски неуспех, јер су Звездини кошаркаши кроз плеј-аут морали да обезбеђују опстанак. У конкуренцији Слободе из Тузле, београдског Радничког и титоградске Будућности, са скором 5-1 ипак се клуб спасао велике срамоте. Ни европска одисеја у Купу победника купова није донела запаженији резултат. У првој рунди елиминисан је Турски Пашабанче (86:76, 85:94), да би у групној Фази у конкуренцији Сарагосе, ПАОК-а и Хапоела са скором 2-4 заузета последња позиција.
90-те
Распад некадашње државе, довео је и до тектонских поремећаја и у самој кошарци. Сезона 1991./92. била је више него хаотична. Држава се распадала, али су ипак клубови из Босне и Херцеговине и Македоније учествовали у такмичењу. Те сезоне Звездине кошаркаше је са клупе предводио Душко Вујошевић. Звезда је у финалу плеј-офа поражена од највећег ривала Партизана са 3:0 у серији, док је у домаћем купу, екипа Босне била боља у полуфиналу резултатом 106:101.
Напокон дуго очекивана титула се поново вратила на Мали Калемегдан 1993. године, и то после 21. године поста. Екипа је заузела прву позицију на табели у регуларном делу шампионата. У плеј-офу преко шабачке Иве обезбеђено је велико финале са црно-белима. Та генерација предвођена Небојшом Илићем, Сашом Обрадовићем као и младим Дејаном Томашевићем, и са клупе Лалетом Лучићем, успела је у финалу да победи Партизан у утакмицама за памћење (3:2 у серији) и освоји 13.шампионску титулу у историји клуба. Поред водећих играча памтиће се роле Александра Трифуновића и Љубе Видачића. Због санкција Звезда наредне сезоне није учествовала у Купу европских шампиона.
И сезона 1993./94. је за КК Црвена звезда била шампионска. Предвођени тренером Лучићем, Звездини кошаркаши су у плеј-офу преко Морнара из Бара, шабачке Иве и Партизана стигли уради новог трофеја. Током сезоне је Звезда играла променљиво, забележено је 9.пораза у лигашком делу, али непосредно пре плеј-офа у тим се враћа Саша Обрадовић. Игра се нагло окренула, а Саша постао њен главни носиоц.Лале Лучић у финалу вади свог џокера Радета Милутиновића који је имао великог удела у игри Звезде, иако није био водећи стрелац. У финалној серији црвено-бели су савладали комшије са 4:1 (77:64, 99:85, 103:88, 69:78, 80:79). Црвена звезда је имала велику прилику да по први пут у историји дође до другог домаћег трофеја у једној сезони. У националном купу након Ужица (96:90, 106:80), никшићке Сутјеске (89:78), београдског Радничког (93:91) и Спартака из Суботице (70:62), уследило је поновно финале са Партизаном. У веома узбудљивом и неизвесном сусрету, Партизанови кошаркаши су победом 104:102 ипак дошли до пехара.
Половином 90-тих година 20.века уследила је и прва општа криза у клубу. Са друге стране, на домаћој кошаркашкој мапи појављују се клубови, који су били најчешће вештачке творевине са ограниченим роком трајања. Тако је Црвена звезда у сезони 94./95. у полуфиналу плеј-офа елиминисана од Боровице из Руме, наредне сезоне у четвртфиналу домаћег шампионата боља је била екипа БФЦ Беочина, а сезона 1995./96. остаје упамћена и по томе што се Звезда након санкција поново нашла на међународној сцени. Поново је то био Куп Радивоја Кораћа, али се овога пута морало кренути од самих квалификација. Нажалост, на самом почетку уследио је и крај. Представник Русије, екипа Акваријуса је у Београд стигла са предношћу од седам поена (67:74). Хала Пионир је била препуна, а пулени тренера Моке Славнића у потпуности разочарали. Победа од 78:76 значила је крај европског такмичења, али и одлазак Славнића са клупе.
Критичну тачку своје дотадашње историје, КК Црвена звезда доживео је у сезони 1996./97. У конкуренцији 14.екипа у домаћем шампионату, Црвена звезда је заузела тек 12.позицију и за длаку избегла испадање из лиге. Те сезоне Звезда је учествовала и у Купу Радивоја Кораћа, где су постигнути скромни резултати. У 1.квалификационом колу савладан је бугарски Компакт (83:69, 87:66), да би у другој, групној фази квалификација, Звезда у конкуренцији шпанског Касереса, руског Спартака и пољског Кофорда заузела другу позицију и пласман у 1.званично коло Купа Кораћа. Непремостива препрека у тој рунди био је солунски ПАОК (99:102, 87:100).
Сезона 1997./98. значила је буђење клуба. Из пепела се дигла ек